Uslovi za osnivanje zdravstvenih ustanova: opšta bolnica - odeljenje za ginekologiju i akušerstvo 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 40 | Nivo: Fakultet zdravstvenih nauka, Banja Luka

У већини земаља света су све наглашеније несугласице између здравствених потреба и средстава за задовољење тих потреба. Здравствене потребе се динамички мењају са демографским и општим развојем људске заједнице, а савремена медицинска достигнућа све више зависе од скупих технолошких процеса. Потребе за здрављем и очекивање становништва са једне, и економско-привредних могућности са друге стране, разлог су што проблематика јавног здравства улази у приоритете политичких и друштвених збивања већине земаља у свету. Преовладавајући начин размишљања о здравственој заштити као друштвеној потрошњи и стављање рационализације и рестрикције у први план, има дугорочне штетне последице, како на социјални мир, тако и на привреду јер се заборавља да јавна здравствена делатност путем очувања здравља популације осигурава ниво продуктивности радно способног становништва и тиме континуирано доприноси друштвеном дохотку.
"Здравствена делатност је дефинисана као делатност од интереса за државу, а обављају је здравствене установе у државом и приватном власништву. Здравствена заштита би требала да се спроводи на начелима свеобухватности, континуираности, доступности и целовитог приступа, без обзира на пол, доба, веру и етичку припадност." / Закон о здравстеној заштити Републике Србије /
Здравствени систем представља један од најсложенијих система у било којој држави. С обзиром на његов значај и утицај на здравствено стање становништва сваке државе, као и због великог економског утицаја, држава спроводи низ мера у планирању и управљању здравственим системом како би обезбедила стабилно финансирање и рационалан и квалитетан систем пружања здравствене заштите, а све то у циљу да се у оквиру расположивих средстава становништву обезбеди основна здравствена заштита.
У свим земљама је због старења становништва и увођења нових и скупих технологија присутно стално повећање трошкова пружања здравствене заштите. Здравље је друштвени производ чија се мерљивост тешко исказује у новцу. Унапређење здравља популације непосредно утиче на унапређење свих видова друштвене делатности. Основна премиса општег и привредног развоја земље је здрава и социоекономски стабилна популација. Здравствена делатност путем очувања здравља популације осигурава ниво производње радно способног становништва и тиме континуирано доприноси БНД-у.
Системи здравствене заштите у свету су веома различити. Може се рећи да свака земља има властити систем здравствене заштите - сопствену организацију. Разлике међу системима су у томе на који начин је становништву обезбеђена доступност и покриће трошкова за здравствене услуге, укљученост у систем солидарности, начин управљања , организација, финансирање, у расположивим ресурсима итд.
Најкарактеристичнији и најпознатији су социјално усмерени системи здравствене заштите. Међутим, у свету још увек не постоји "савршени" здравствени систем али постоји тежња ка истом који ће бити у стању да подмири потребе како пацијената, тако и медицинских радника, економиста и политичара. У условима модерног друштва, чија се економија заснива на тржишним законима, област пружања здравствених услуга је изузетно профитабилна индустријска грана. Како се земље развијају, тако и њихови системи здравствене заштите морају да одговоре на нове изазове.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]